Rezignacija VI
(Beogradska verzija)
Raša Todosijević, Beograd, petak, 24. avgust 2007.
Mnogi kažu da se u snovima dogadjaju najneverovatnije stvari. To uopšte nisu bapske priče. Naš narod je tu sto posto u pravu. O Frojdu i psihoanalizi da vam i ne rastežem. Ja sam vam, ako se sećate, već pripovedao da sam onomad sanjao kako su svi stanovnici Beograda naprasno porasli za po jedan metar. Svi su preko noći postali džinovi. Samo se jadni Dragan Papić, onaj Dragan Papić iz srednjeg dela Palmotićeve ulice, smanjio za čitavih 666 mikrona. Čovek prosto da ne poveruje u tako nešto.
Kada sam mu ja ispričao moj san on se grdno rasplakao. Rekoh mu da 666 mikrona nije ništa, baš ništa, da je to samo pola milimetra i još 166 mikrona pride i da niko neće primetiti razliku. On mi je na to uzvratio da ovde nije reč o pola milimetra već o principu i da su mu tih 666 mikrona neobično sumnjivi. Em su svi u gradu sada viši za po jedan metar, em se samo on smanjio, i to ne za deset ili dvadeset santimetara već za tih zlokobnih 666 mikrona. Ako meni nije jasno u kom pravcu vetar duva onda sam ja ili naskroz lud ili namerno izigravam budalu.
Ja sam mu na to predložio da zajedno odemo u donji deo Palmotićeve ulice, zapravo u Zavod za proučavanje kulturnog razvitka. Tamo ima puno lepih seka, vrsnih stručnjaka, koje će mu potanko objasniti, crno na belo, da je simbolično značenje broja 666 obično seljačko praznoverje, da tri šestice nemaju veze sa satanizmom niti sa kulturnim prilikama u Beogradu te da su najverovatnije u pitanju 999 dinara koje će on, koliko sutra, ili možda ovih dana, zasigurno dobiti na državnoj lutriji.